Potražnja za mineralnim litijumom, potrebnim za proizvodnju baterija nastaviće da raste, podržana snažnim usvajanjem električnih vozila, ali se očekuje da će cena ovog metala biti nestabilna, rekao je izvršni direktor Rio Tinta Jakob Stausholm, prenosi agencija Rojters.

Stausholm je izjavio da će se Rio Tinto ipak kloniti bilo kakvih velikih akvizicija za rast svog poslovanja sa litijumom. Umesto toga će tražiti načine da poboljša tehnologiju ekstrakcije litijuma.

Rio Tinto, najveći svetski proizvođač rude gvožđa, jedna je od retkih velikih rudarskih kompanija koje se "kladi" na litijum. Njihove kolege, kao što je BHP, drže se podalje od ulaganja u metal, koji se koristi u razvoju baterija.

Ublažavanje potražnje za električnim vozilima srušilo je cene litijuma, a "korpa" koju prati Benčmark mineral intelidžens (Benchmark Mineral Intelligence) pala je za više od 80% u poslednjih godinu dana. To je primoralo mnoge proizvođače da zatvore proizvodnju i otpuste zaposlene.

- Zauzeli smo dosledan stav da će cene materijala za baterije biti nestalne, rekao je Stausholm za Rojters na marginama godišnje konferencije Kanadskog udruženja istraživača i programera PDAK (Prospectors and Developers Association of Canada) u Torontu.

PDAK traje od nedelje do srede i jedno je od najvećih svetskih okupljanja rudarskih kompanija i njihovih finansijera.

- U idealnom slučaju, biće vam potreban veći kapacitet baterija, tako da to nisu samo baterije za električna vozila, već i stacionarne baterije. Dakle, svet će imati više baterija, u to ne sumnjam. I zato vam treba više litijuma, dodao je Stausholm.

Rio Tinto razvija projekat Rinkon (Rincon project), rudnik litijumske solane u Argentini, gde planira da razvije fabriku litijum karbonata za baterije sa godišnjim kapacitetom od 3.000 tona. Očekuje se da proizvodnja počne do kraja 2024. godine.

Argentina ima najveći udeo litijumskih resursa u slanom jezeru na svetu.

Rio Tinto poseduje i litijumski projekat Jadar u Srbiji, koji je trenutno u sporu nakon što je Srbija 2022. godine oduzela licencu za projekat zbog ekoloških pitanja, ukazao je Rojters.

Ranije je Stausholm na konferenciji PDAK rekao da će se inflacija u zapadnim zemljama ublažiti ove godine, što bi trebalo da pomogne kompanijama da stabilizuju troškove.

Stausholm se pridružio Rio Tintu 2018. godine, kao izvršni direktor i glavni direktor finansija, podsetio je PDAK.

Podsećamo, takođe, na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, korporacija Rio Tinto i država Ruanda potpisali su memorandum o razumevanju za istraživanje i eksploataciju litijuma u zapadnoj provinciji te istočnoafričke zemlje.

Detaljnije: RIO TINTO I RUANDA POTPISALI MEMORANDUM ZA KOPANJE LITIJUMA, POSLE DOGOVORA U DAVOSU

Antonijević poziva na dijalog iz interesa?

Pred konferenciju u Kanadi, u Srbiji se litijumom bavio Milan Antonijević na mreži Linkedin, gde je "potpisan" kao advokat specijalizovan za međunarodno pravo i ljudska prava, poslovni konsultant sa jakim uticajem na oglašavanje i medije.

On je najpre na javno dostupnom privatnom profilu objavio rečenicu: "Zarad nekog budućeg dijaloga o dolini Jadra, dobro je da se analizira i procena ekonomskog uticaja strateških sirovina, litijuma i borata u Srbiji".

Nakon te "uvodne rečenice", izneo je duži "lični stav" koji je plasirao u javnost preko tablioda Kurir pod naslovom "Mi, ljudi iz struke".

- Pišem vam o dugoročnim projektima, koji su menjali Srbiju, a koje danas moramo vratiti u okvire zakona i standarda, pre svega evropskih, dok za projekte koji dolaze moramo podići letvicu, kako bismo ostali dostojanstveni i mudri, započinje Antonijević.

"Krećem od Jadra i Loznice. U javnosti se pojavljuju pokreti koji su izričito protiv, dok struke skoro da nema na tribinama, na protestima i u medijima u kojima se ovaj projekat napada. Mnogo je netačnih informacija, tendencioznih tekstova, Jutjub ratnika, pa i obuka na kojima se mladi militarizuju, bez ikakvog razvijanja kritičkog mišljenja. Za to vreme, činjenica je da su ljudi ispod čijih imanja će se iskopavati litijum i borat, duboko u središtu zemlje, bez površinskih kopova, prodali svoju imovinu, preselili se i čekaju dalji razvoj svog kraja", smatra ovaj poslovni konsultant sa jakim uticajem na oglašavanje i medije.

- Rešenje je u onome što će i Francuska imati za koji dan, a već sada možete pretpostaviti koju reč ću vam napisati. Dijalog. Takav dijalog se sada započinje u Sent Ostelu, gde ogledno postrojenje za preradu litijuma funkcioniše, ako je verovati BBC, od 2022. godine. To je model javne rasprave o kome će pisati BBC kada iz Srbije dođe vest da je na civilizovan način, uz činjenice i argumente, započet razgovor uz poštovanje načela zaštite životne sredine, ali i ekonomske perspektive naše male zemlje, uveren je Antonijević.

"Fer bi bilo da oštri protivnici iskopavanja litijuma i borata, dok se ovaj dijalog priprema, govore o tome gde se sve u Evropi danas iskopavaju ove strateške sirovine, kako ih u svojim dokumentima naziva Evropska komisija, a gde su projekti u toku.

Preduslov za ovu javnu raspravu je objavljivanje studije o uticaju na životnu sredinu koja se dugo čeka i iza koje stoje ljudi iz struke, međunarodni i domaći stručnjaci. Tragamo već dugo za vesnicima nove Srbije, MI ljudi iz struke su nam potrebni, a ne oni koji su ušančeni, koji u litijumu vide ’dar od boga’ ili najveće zlo na kugli zemaljskoj, ukoliko se uopšte slažu sa tim da je zemlja okrugla", zaključio je Antonijević.

ARHIVA PPNS U NEMAČKOJ NAJAVA DOBIJANJA LITIJUMA IZ SLANE VODE (VULCAN ENERGY), U SRBIJI PREPORUKA DA NA PRAVI NAČIN ISKORISTIMO POTENCIJAL LITIJUMA (JADAR, RIO TINTO)


Deo angažmana konsultanta

Antonijević je 1999. diplomirao na Školi za ljudska prava Beogradskog centra za ljudska prava, gde od 2019. radi kao predavač, piše u biografiji na Vikipediji na koju upućuje sa svog profila na Tviteru.

Prepoznatljiv je po angažovanju u Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM), Nacionalnom konventu o Evropskoj uniji, Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (Naled) - kao savetnik. Od januaru ove godine radi u advertajzing agenciji Havas Adriatic, na koju takođe upućuje preko svog profila.

Pomenuta agencija vodila je "kreiranje i implementaciju grupne strategije javnih poslova Rio Tinto grupe za rudarstvo, sa jakim fokusom na životnu sredinu, društvo i upravljanje (ESG) i održivost".

Sa njihovog sajta saznajemo da je agencija podržala Rio Tinto "da postane zainteresovana strana industrije u Briselu po pitanjima uključujući cirkularnu ekonomiju, čist transport i održivi razvoj, uspešno izgradivši odnose na političkom i tehničkom nivou sa preko 20 zvaničnika Evropske komisije i relevantnih poslanika u Evropskom parlamentu".

Evropska komisija objavila je u oktobru 2023. godine da je sa Vladom Srbije potpisala pismo o namerama o kritičnim sirovinama, gde je i litijum.

Na istom izvoru, sajtu Havasa, nalazi se reklama za investicioni fond Blek rok (Black Rock) koji posluje i u Srbiji.

Osvrt PPNS

Ekonomska studija koju traži Antonijević već je objavljena i propagirana 2021. u Privrednoj komori Srbije (PKS) koja je bila "logistička podrška".

ARHIVA PPNS PKS BILA "LOGISTIČKA PODRŠKA" ZA PROMOCIJU STUDIJE RIO TINTA, ALI TAJ DOKUMENT "NE POSEDUJE"


Tada je simuliran dijalog - pitanja novinara bila su nepoželjna.

Pravi dijalog se već dogodio - u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) 6. i 7. maja 2021. godine. SANU je tada okupila obe strane - ZA i PROTIV projekta "Jadar" Rio Tinta u Srbiji. Na portalu PPNS nalaze se svi apstrakti i video snimci predavanja, kao i Zbornik "Projekat Jadar - šta je poznato?" (video snimak nalazi se ekskluzivno na portalu PPNS). 

U Zaključku Zbornika piše: "U uslovima rasprostranjene borbe za resurse, vidljivih klimatskih promena i smanjenja broja stanovnika Srbije, prioritetni interes srpskog društva je suzbijanje zagađenja i prljavih tehnologija i održivo korišćenje prirodnih resursa na način koji ne ugrožava životnu sredinu, ne dovodi do raseljavanja i ne uskraćuje budućim generacijama životni prostor, pitku vodu, zdravu hranu, plodnu zemlju i očuvanu, čistu i raznovrsnu prirodu".

Antonijević je u pravu - potreban je dijalog, ali za suzbijanje zagađenje koje nosi ta delatnost koju zagovara. Rudarska industrija je glavni izvor zagađenja zemljišta na Zapadnom Balkanu - tvrdi Zajednički istraživački centar Evropske komisije.

Takođe je potreban dijalog za rasvešćivanje vlasti koje decenijama sistemski ne razvijaju poljoprivredu, a ona je ključna delatnost u Jadru, kao i širom Srbije, na šta je 2021. godine ukazala prof. Milica Tomašević.

"U ovom kraju 19.000 ljudi zavisi od poljoprivrede, a Rio Tinto bi zaposlio 2.000 ljudi. Ako Srbija ima novca neka ih uloži u poljoprivredu.

U 2018. godini izvezeno je 2.774 tone meda u vrednosti od 12,4 miliona dolara. U 2020. godini Srbija je izvezla 2.700 tona meda, za oko 13 miliona evra više nego u 2019.  (46%) - podaci su Privredne komore Srbije. Iz ovih podataka se vidi šta je perspektiva Srbije - zdrava i plodna zemlja za proizvodnju organske hrane. Umesto godišnjih neizvesnih 7,5 miliona evra za rudarsku rentu od Rio Tinta, uz devastirano preko 2.000ha plodne zemlje, Srbija bi sa tog područja dobijala mnogo više od proizvodnje meda, bobičastog voća, jabuka i šljiva".

ARHIVA PPNS DR MILICA TOMAŠEVIĆ: RIO TINTO NAM NIJE POTREBAN - AKO SRBIJA IMA NOVCA NEKA ULOŽI U POLJOPRIVREDU

Srbiji je potreban dijalog da bismo sustigli i prestigli Holandiju koja je postala poljoprivredni gigant ili Dansku koja "cela maršira ka organskoj budućnosti". Tom delatnošću očuvali bismo stanovništvo na svojim vekovnim ognjištima, razvili tržište po kojem smo prepoznatljivi (naš sortiment je tražena roba širom sveta), očuvali biodiverzitet - harmoniju koja se nepovratno gubi otvaranjem rudnika litijuma u dolini Jadra, ujedno odbranili prehrambeni suverenitet.

Niko nikada nigde nije otvorio rudnik litijuma na plodnoj i naseljenoj zemlji - ne postoji takav primer u svetu. Na naše pitanje nisu mogli da navedu jedan jedini slučaj ni sam Rio Tinto na svojoj FB stranici, niti akademik iz Proglasa koji je širio narativ o antirudarskoj histeriji. Srbija bi bila zemlja za eksperiment korporacije koja se litijumom bavi tek nekoliko godina, teritorija kojoj je bilo namenjeno pilot-postrojenje iz predgrađa Melburna, nigde primenjeno. Srećom, nije ni doplovilo do naše zemlje - pobuna naroda iz 2021. je to sprečila.

Naslovne foto: Predsednik.rs - Sastanak sa delegacijom
kompanije Rio Tinto, 2021; Linkedin/Milan Antonijević, 2024.
Izvori: Rojters; Kurir; Linkedin; Prviprvinaskali.com
Obrada: PRVI PRVI NA SKALI

ARHIVA PPNS KOPANJE LITIJUMA – IZMEĐU PROPAGANDE I REALNOSTI 

IZ ARHIVE PPNS
DEGRADACIJA PROSTORA U OKVIRU PROJEKTA JADAR - RATKO RISTIĆ, IVAN MALUŠEVIĆ, PETAR NEŠKOVIĆ, ANGELINA NOVAKOVIĆ, SINIŠA POLOVINA, VUKAŠIN MILČANOVIĆ	PROF. IMRE KRIZMANIĆ: PROJEKAT JADAR - UTICAJ NA BIODIVERZITET	JAGOŠ RAIČEVIĆ: PROJEKAT JADAR - KONTROLA REGULATORNOG PROCESA I TROŠKOVI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE
OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033	SANU: PROMOCIJA ZBORNIKA "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" (VIDEO) - EKSKLUZIVNO NA PPNS	"RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE KOMISIJE