Akademija ’Dobro za sve’: Pravo lokalne zajednice da kaže ne (VIDEO)

Evropska Zelena fondacija u saradnji sa Organizacijom za političku ekologiju Polekol organizovali su akademiju "Zeleni evropski horizonti", koja se ove godine po treći put održala u Beogradu.

Došli smo do trenutka u istoriji kada je više nego očigledno da izrabljivanje prirodnih dobara ne znači dobro za sve. Niti zarada, niti zagađenje nisu ravnomerno raspoređeni. Sa željom da se dođe do odgovora ko profitira, a ko plaća zdravljem i siromaštvom, kako se postiže blagostanje za sve, a izbegavaju ekstraktivističke prakse, organizovan je ovaj događaj, pisalo je u najavi.

Cilj akademije bio je da proširi vidike zelenog pokreta ka održivijoj budućnosti za sve širom Evrope i sveta.

Prva akademija iz 2021. godine bila je fokusirana na unapređenje i razvoj zelenih narativa kako bi došli do šire podrške. Druga iz 2022. se bavila strukturama koje mogu da podrže zelene organizacije da bi bile otpornije.

Ovogodišnja akademija sprovedena je sa željom organizatora da se steknu i podele saznanja o ekstraktivističkim i neokolonijalnim praksama koje se razvijaju na teritoriji Evropske unije, u članicama i zemljama kandidatima za EU, ali i šire, kao i da se pronađu odgovori ekoloških aktivista, stručnjaka građana i političara na ove štetne trendove.

ARHIVA PPNS PROF. RATKO RISTIĆ RAZBIJA MITOVE RIO TINTA: AKO JE ŽIVOT UGROŽEN, ČEMU PRIČA O RAZVOJU, PARAMA, LITIJUMU, ZAPOŠLJAVANJU?

Prof. Ratko Ristić razbija mitove Rio Tinta: Ako je život ugrožen, čemu priča o razvoju, parama, litijumu, zapošljavanju?
Prvo predavanje i diskusija

Šta mislimo kada kažemo ekstraktivizam – Iskra Krstić, Polekol

Iskra Krstić je nezavisna istraživačica u oblasti kritičkih urbanih studija i novinarka portala Mašina, u kom se fokusira na problematiku zaštite životne sredine i neravnomernog prostornog razvoja. Krstić je saradnica Organizacije za političku ekologiju — Polekol, članica inicijative Pravo na vodu i Političke platforme Solidarnost.

Drugo predavanje i diskusija

Zakon o kritičnim sirovinama EU i Evropski zeleni sporazum (Green New Deal) – Diego Marin, Evropski biro za životnu sredinu

Diego Marin radi u okviru Globalnog tima za politiku. On je magistrirao Međunarodni razvoj sa specijalizacijom u političkoj strategiji i komunikaciji na Univerzitetu Kent, Briselska škola međunarodnih studija. Tokom svoje akademske karijere, Diego se uglavnom fokusirao na ekološka pitanja, prava domorodačkih naroda i ublažavanje siromaštva. Prethodno je bio stažista u Kancelariji Crvenog Krsta EU, radeći na razvojnim projektima. Diego je proveo neko vreme u Kajamarki u Peruu, gde je završio svoju tezu o uticaju ekstraktivizma i njegovoj vezi sa pogoršanjem siromaštva u regionu. Diego govori španski, engleski i francuski.

Treće predavanje i diskusija

Pravo lokalne zajednice da kaže ne – Jan Moril, Earthworks (SAD); Shanai Matteson, Tamarack Water Alliance (SAD); Johnny Barber, Honor the Earth (SAD); Allen Richardson, Honor the Earth (SAD)

Jan Moril je menadžerka kampanje za bezbedno odlaganje rudarskog otpada u organizaciji Earthworks, sa sedištem u SAD, koja radi sa zajednicama pogođenim ekstraktivnim projektima kako bi zaustavila štetu koju uzrokuje neodgovorno rudarstvo, bušenje i fraking. Kao menadžer kampanje za jalovišta, njen rad se fokusira na otpad iz rudnika i društvene, ekološke i kulturne katastrofe koje nastaju kada rudarske kompanije stave profit ispred sigurnosti. Jan radi sa zajednicama širom sveta koje su direktno pogođene opasnim deponijama jalovine, uključujući Brazil, Dominikansku Republiku, Južnu Afriku, i teži da unapredi najbolje prakse lokalno i globalno.

Shanai Matteson je umetnica i radnica u kulturi koja živi na teritoriji Anišinabea ili severne Minesote u SAD. Ona je jedan od osnivača zajedničke grupe Tamarak Water Alliance i organizuje se sa drugim ruralnim stanovnicima i nevladinim organizacijama u regionu kako bi se suprotstavila rudarskom distriktu Talon Metals/Rio Tinto, koji ugrožava reku Misisipi, globalno retke močvare, ribarstvo i divlji pirinač.

Johnny Barber je aktivista za ljudska prava, pisac i snimatelj. Trenutno živi na teritoriji Anišinabea ili severne Minesote. On razvija "Mapu priča" kako bi dokumentovao ekstrakciju i zajednice na prvoj liniji borbe za pravdu u susretu sa represijom. On veruje da je čista voda neophodnost koja nadmašuje sav nikal u rudarskom distriktu Talon Metals/Rio Tinto.

Allen Richardson je vodio borbu protiv predatorinskih banaka u Novom Meksiku kao organizator ACORN-a pre nego što je vodio kampanju u Minesoti kako bi sprečio UMN i biotehnološku industriju da genetski modifikuju divlji pirinač. On je vodio kampanju protiv politika Tea Party-a sa TakeAction Minesotom. Organizovao je borbu protiv predloženog rudnika PolyMet sa WaterLegacy i bio aktivan u ranoj borbi Honor the Earth protiv cevovoda Sandpiper. 2017. godine. Trenutno je tim lider u Honor the Earth koji radi na kampanji protiv rudnika Talon.

Panel diskusija

Prelazak sa izrabljivanja na obnavljanje - Anishinaabe elder Ricky DeFoe, Fond du Lac Band of Minnesota Chippewa (SAD); Linda Salivan, Yes to Life, No to Mining - Irska; Marijana Petković, Savez ekoloških organizacija Srbije (SEOS) - Gornje Nedeljice; Francisco Venes, Unidos em Defesa de Covas do Barroso (UCDB) - Portugal; Majda Ibraković, Eko forum Zenica – Bosna i Hercegovina

Ricky DeFoe je stariji i član plemena Fond du Lac jezera Superior Čipveja. Radi kao kulturni savetnik za mentalno zdravlje u Fond du Laku Min No Aya Vin. Riki takođe služi kao nosilac lule i čuvar kolibe, koji vodi duhovne ceremonije i podučava o potrebi za zaštitom i brigom o vodi, biljkama, životinjama i ljudima ove zemlje. Riki je diplomirao Federalnu starosedelačku internatsku školu, pohađao Flandro starosedelačku školu u Flandrou u Južnoj Dakoti, i služio u Nacionalnoj gardi Vojske SAD. Radio je kao sindikalni radnik više od 20 godina. Riki je bio su-predsedavajući Komisije za starosedeoce u Duluthu i su-predsedavajući Nadzornog odbora Fondacije Annie E. Casey za smanjenje rasnih dispariteta u pritvoru maloletnika u Minesoti.

Lynda Sullivan je sukoordinator globalne mreže solidarnosti "Da životu, ne rudarstvu", kao i aktivistkinja i suosnivačica organizacije "Zajednice protiv nepravde rudarstva2. Takođe je spisateljica, istraživačica i edukatorka o pitanjima životne sredine i socijalne pravde u Irskoj.

Marijana Petković, profesor srpskog jezika i književnosti u lozničkoj Gimnaziji "Vuk Karadžić", sebe ne smatra aktivistom već borcem protiv uništenja Srbije, koji je na meti rudarskih kompanija iz celog sveta. Kada je shvatila šta Rio Tinto planira da uradi u dolini Jadra, pridružila se onima koji su odlučili da se suprotstave. Emotivna, iskrena, beskompromisna. Žena kojoj se veruje.

Francisco Venes je član UDCB-a i angažovani politički ekolog. Trenutno završava doktorski projekat o otporu seoskih žena rudarstvu u Portugalu i Ekvadoru. UDCB je lokalno neprofitno udruženje koje promoviše i brani životnu sredinu, kulturu i egzistenciju u opštini Covas do Barroso. Od 2018. godine, udruženje se suprotstavlja litijumskom rudarskom projektu kompanije Savannah.

Majda Ibraković, Eko forum Zenica, rodom iz Zenice, živi u Sarajevu. Angažovana u udruženju Eko Forum, koje se već 15 godina aktivno bavi problemom zagađenja životne sredine u Zenici i BiH. U deceniji aktivističkog staža, uglavnom je usmerena na problematiku rudnika i termoelektrana. U fokusu njenog interesa su aktuelni rudarski projekti u BiH i praćenje kompanija, uz to i pružanje podrške lokalnim pokretima i aktivistima na terenu. Trenutno vodi Eko BiH mrežu i oko 30 ekoloških organizacija u BiH. Uporedo studira na master studijama o odrastu (Degrowth: Ecology, Economy and Policy Autonomnog univerziteta u Barseloni) i tu se bavi istraživanjem ekstraktivističkih praksi, globalno i na prostoru Balkana.

ARHIVA PPNS RIO TINTO, LITIJUM, RUDNICI - POVODI ZA POBUNE U SRBIJI, BIH, PORTUGALIJI, GRČKOJ, IRSKOJ, PERUU, EKVADORU, SAD: VODIMO ISTU BORBU; KALCIJUMSKA BATERIJA ALTERNATIVA LITIJUMSKOJ; U FRANCUSKOJ GORELA FABRIKA SA 900 TONA LITIJUMA

IZ ARHIVE
OSNOVNA ISTRAŽIVANJA LITIJUMA I SVA PRIMENJENA GEOLOŠKA ISTRAŽIVANJA NISU DOZVOLJENA PROGRAMOM ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE U KRAGUJEVCU OD 2023-2033	SANU: PROMOCIJA ZBORNIKA "PROJEKAT JADAR - ŠTA JE POZNATO?" (VIDEO) - EKSKLUZIVNO NA PPNS	"RUDARSKA INDUSTRIJA JE GLAVNI IZVOR ZAGAĐENJA ZEMLJIŠTA NA ZAPADNOM BALKANU" - ZAJEDNIČKI ISTRAŽIVAČKI CENTAR EVROPSKE KOMISIJE